💾 Archived View for arbtttrn6.flounder.online › libroj › rakontoj › svetoblakov_cir.gmi captured on 2023-04-19 at 22:43:06. Gemini links have been rewritten to link to archived content
⬅️ Previous capture (2023-03-20)
-=-=-=-=-=-=-
HTTPujaj ligiloj:
Был 2039 рок. 19 јануара минулого рока скончила се епоха UNIX. Заједно с њеју скончила се епоха особных компјутеров. Всемєстны доступ до интернета дозволил не копировати програмы и дане на локалне дискы, а обрачати се к њим оддаљено. За то употрєбјајут се просте терминалы, кторе не сут способне функционовати без сједињења к серверу.
Полне компјутеры остали се в прошлости.
Лина пришла до дому да кыднула планшет на шафу. Умна двер автоматично затворила се за њеју. Тут разнесл се механичны глас домового помочника:
- Поздрав, Лина. Мама дома не је. Ја јесм разгрєла обєд. Ты можеш взети јего в микровалној печи, пријетного апетита.
- Хвала, Астра, - одповєдєла ученица, проникајучи во кухњу.
- Лина, вы имајете 114 нечитаных послањев, из кторых 3 сут важне, - продолжила машина, пока младица тегнула се до микровалкы.
- Почитај важне, остатне ја потом буду гледєти, - изрєкла младица, достанучи талирку да хватајучи разкошны аромат.
- Послање од мамы: «Поздрав, солнцышко, ја днес буду задржана во работє. Ја јесм приготовила тобє курје, кокошкове, котлеты со пјуре, како ты љубиш», - изговорил записаны глас. - «Ја јесм попросила Астру разгрєти јих до твојего прихода».
Вниматељна да трпєлива, Астра всегда была за Лину опекајучеју, но строгоју опекункоју. Она никогда не кричи, никогды не уражаје се, не обиджаје се, и, само главно, никогда не одвргаје се од игр... Правда, толико послє того, как Лина изучила поукы. Лгати, спорити, кричати, грозити смысла не имајут - прєдпис мамы за Астру был важнєје, неж все, что могла учинити или рєкти младица. Тата често называл електроничну помочницу како "велику сестру", а мама всегда слушала јејне совєты, рады.
Ученица уж полно поједала обєд, когда Астра изчитала слєдујуче увєдомјење, сообчење:
- Сообчење од TNM: «Гаранцијны час вашего апарата изтєкаје чрез 3 дњи. Мы рекомендујемо благоврєменно, вчасно, набыти замєну».
- Знам, не новина, - одмахнула се младица. Замєна апарата была за ју повседњеју - кажде полрока стары планшет посылал се на одпадишче и замєњал се новым планшетом. Потрєбно было толико ввести паролу, да бы все наставјења сут приходили автоматично.
Лина доједала послєдње кускы куры, когды Астра задекламовала:
- Сообчење од TNM: «Реклама. Играјте в нову игру Тајны Слоупокленда. Вас чекајут зајмливе битвы, захвачајучи сјужет, басњесловена графика и невидена прєдже система фракциј - тутчас вы можете стварјати роды, кторе обједињајут соткы играчев. Ако ли вы будете починати тутчас, то будете достати 150 монет».
Обрадована новиноју, Лина поспєшила кыднути в уста решта обєда и, сунучи пусту талирку в машину за мытје посуды (посудомыјучу машину), поспєшила в покоји, захвативши по пути планшет.
- Наконец мы поново будемо могти сјединити се с пријатељами да показати всим! То буде совсим како в Епохе Злочинств, паметаш, Астра? - ентузиастично возкликнула младица, падајучи на диван.
- Не, ја не знам таку игру, - спокојно одповєдала Астра, привидно совсим раздєљајучи ентузиазм ученице.
Лина уражено надула се. Она уж давно примєтила, что Астра велми легко забезпаметаје некторе вєчи, ствары («неактуалне», како говори тата), но никогда не верила, что она направду јин не паметаје. Надєјучи се изловити ју, младица задала контр-пытање.
- А в какых играх сут или были гилдије?
- Тајны Слоупоклендам - увєрјено рєкла Астра.
- А Епоха Злочинств? А Камени Прєображениј? Астра, ты заисто не паметаш јих? - продолжила Лина, допока имајучи надєју увидети у опекункы хот какы-небуд, некакы, просвєт на бытство тых игр и Астра сама в њих играла заједно с њеј.
- Лина, даже коли те игры и некогда јествовали, не имаје се смысл јих паметати, зато что нове игры лєпје да дуже интереснєје, - мирително сказала Астра. Она всегда находила что одповєдети, когда младица доставала ту тему.
- Да за что Легенды Гунганије интереснєје неж Камени Прєображениј? - поново запытала Лина во пробах електроничну помочницу припомнєти собє.
- Ја не знам ничто о Камењах Прєображениј. Легенды Гунганије дозволет вам взети на себе рољу властника краљества. Приказывајте судбами подданых, оглашајте војны, захвачајте земје... - читала Астра. «Како бы по учебнику», помыслила Лина, в миг утративши интерес до бесєды.
Младица натискнула прстом на иконку новој игры, ктора уж јавила се на працовом столу (десктопу). На екрану јавило се сообчење: «Родитељска контрола: домашње задање не изполњено».
Воздохнувши, она изпытала започети Легенды Гунганије, но резултат не измєнил се.
Младица стискнула зубы.
- Лина, стал час учити поукы, - повторила за планшетом Астра, како бы не видеча злости подопечној.
Лина, колико имала сил, ударила пестом по подлакотнику (подлакотник был тврды, на јеј очах на миг јавили се солзы) и, тихо ревуча, тегнула се до иконкы ранца, рукзака, на дисплеју. Спорити напраздно - бездушна машина не буде дати јеј ни поиграти, ни погледєти анимоване филмы. О том, да бы идти да проходити се, не было рєчи - без дозволења мамы двер ју не буде изпустити.
- Лина, коли хчеш, допока ја буду играти замєсто те. Не хчеш прєнести прогрес в Тајны Слоупокленда? - поновно разнесл се спокојны глас опекункы.
- Разумєје се, хочу! Хвала, Астра, - возкликнула ученица, часом забезпаметавши о злости. Да поукы было немного. Брзо прокликнувши задања по математикє да родному језыку, она гестом смахнула апликацију из екрана и натискнула на иконку Тајн Слоупокленда. Огледєвши екран, она увєрила се, что чест прогреса заисто прєшла из старој игры. Помочница успєла управјати и раздала нужне приказы, наказы, за развитје крєпости, тврджи. Једнако чекати двє седмице, допока будут сбудоване усиљења, Лина совсим не хтєла, да и војско повинно заполнити, допока никто не покушал атаковати беззашчитны замок.
Обрадовавши се, что не успєла купити кристалы в старој игрє, младица изтратила все доступне јеј гроши на злате монеты.
Оддавајучи указања, Лина замыслила се. Легенды Ганганије никогда јеј силно не пријали се - в њих было велми мало можностиј, а прогрес был силно медлы, даже чрєз гроше. Да во концу она пробыла в тој игрє без малого годину. Чрєз три дња игра буде затворјена, и она не буде могти обговорити ју с Астроју. Тата рєкл, что рање игры не затварјали се, и даже показывал нєкторе на старом компјутеру в својем кабинету. Линє они видєли се трудными и нудными, досадными - в њих было много текста, велми мало подказок, за измєњењами повинно было гледєти самостојно, без увєдомјениј, прєдметы да гроше трєба было искати в размєшаных лабиринтах, а непријатељ понєкогда нападл изненада. Не было можности чрез кристалы или злато пропустити неинтересне моменты или усилити армију, како в соврєменных, сучасных играх.
Занурјена в игру да размысљења, Лина не примєтила, входна двер одкрыла се, впушчајучи нєкого.
- Звєздочка, ја пришла! - разнесл се незнајемы глас из коридора. Младица вскочила из дивана, настрашивши се. Такого никогда рање не было - двер пропушчала толико ју, маму да тату. Лина остражно изгленула в коридор и увидєла там совсим незнајему жену.
Та, како бы то было обычно, положила врєчу на шафу и направила се в салу. Лина, стискнувши се од ужаса, страха, шептнула:
- Астра, кто то је?
- Лина, ты не узнаваш своју маму? - гладкы електроничны глас гласового помочника успокојил, хот и был совсим неумєстны в ситуацији.
- То не је моја мама!
- Лина, ты грєшиш се. Ја јесм записала те к доктору на заутра, трєба провєрити, все ли је в поредку у те с паметју.
- Моја мама не јест така - та высока, моја мама ниже, та имаје свєтле власы, а моја мама имаје темне, та имаје... - в тој момент жена вошла в комнату, покоје, и зиркнула на Лину.
- Младица, звєздочка моја, что стало се?! - возкликнула она.
- Даже очи та имаје друге! Моја мама имаје сиве очи, а та сиње! И моја мама никогда не звала мене звєздочкој! Астра, повтори послєдно послање од мамы.
- Послање од мамы: «Поздрав, звєздочка, ја днес буду задржана во работє. Ја јесм приготовила те курје, кокошкове, котлеты со пјуре, како ты љубиш. Ја јесм попросила Астру разгрєти јих до твојего прихода», - глас в запису был гласом тој незнајемој жены.
КОНЕЦ