Мој лични лајтмотив почетка ове године је прелазак са ГНУ-а са Линуксом на OpenBSD. Са тим у вези, поставља се питање мог става према основним лиценцама ова два оперативна система — ГНУ-овој ОЈЛ и ISC лиценци.
У данашње време, када се покрене тема лиценци и помене ГНУ-ова општа јавна лиценца — ГНУ-ова ОЈЛ (енгл. GNU General Public License — GNU GPL), према мом искуству, нажалост, у великом броју случајева, постало је модерно да се омаловажава тај избор, па чак, сасвим у духу времена, и онај ко се дрзнуо да уопште помене ту лиценцу. Обично се као „аргумент“ истиче како је ГНУ-ова ОЈЛ „идеолошка“, „политичка“ и „догматска“ лиценца, а како су „мање рестриктивне“ лиценце „слободније“ од ГНУ-ове ОЈЛ.
GNU General Public License — GNU GPL
Као „аргумент“ у прилог овој тези, наводе се рестрикције које ГНУ-ова ОЈЛ поставља, пре свега у погледу подлиценцирања (sublicense): (превод СР)
(§2.c:)
Испоручивање под било каквим другим околностима је дозвољено искључиво под условима који су назначени доле. Подлиценцирање није дозвољено. Члан 10 га чини непотребним.
(§10:)
Сваки пут када испоручите обухваћено дело, прималац аутоматски прима лиценцу за покретање, мењање и ширење тог дела према овој лиценци од првобитних давалаца лиценце. Од вас се не тражи наметање поштовања ове лиценце трећим странама. [...]
Ово ефективно значи, да уколико програм користи делове који су објављени под мање рестриктивним лиценцама, њихова лиценца ће, као део веће целине тог програма, аутоматски бити преиначена на ГНУ-ову ОЈЛ. Рецимо, ISC (Internet Systems Consortium) лиценца, преферирана под OpenBSD-ом, гласи (превод СР):
Ауторска права <ГОДИНА> <ВЛАСНИК>
Овим се допушта коришћење, измена, и/или(1) расподела овог софтвера у било коју сврху, са или без надокнаде, уз услов да су очувани горње обавештење о ауторским правима и ово обавештење о дозволама. [...]
Простим очувањем ових обавештења услови мање рестриктивне лиценце су испоштовани. Уз додатак, рецимо оваквог обавештења (наравно на енглеском):
Ова датотека је заснована на <МАЊИ_ДЕО>, (c) <ГОДИНА> <ВЛАСНИК>. Овај програм је лиценциран под одредбама ГНУ-ове ОЈЛ [...]
програм као целина, заједно са делом који је био лиценциран под мање рестриктивном лиценцом, може (и мора) бити подлиценциран под ГНУ-овом ОЈЛ.
Противници ГНУ-ове ОЈЛ ово називају „вирусом ОЈЛ“ и сматрају негативним. Као аргумент у прилог томе, помињу се одредбе ГНУ-ове ОЈЛ посебно смишљене да онемогуће злоупотребу софтверских патената („тивоизацију“) и друге начине које су велике корпорације историјски користиле да заобиђу одредбе ГНУ-ових лиценци.
Такође, (§12:)
Ако су вам наметнути услови (судским налогом, договором или другачије) који су супротни условима ове лиценце, они вас не изузимају од услова ове лиценце. Ако не можете да испоручујете обухваћено дело на такав начин да истовремено задовољите ваше обавезе према овој лиценци и било које друге важеће обавезе, онда га, као резултат тога, не смете уопште испоручивати. На пример, ако прихватите одредбе које вас обавезују да узимате хонораре за даље испоручивање од оних којима испоручујете програм, једини начин да се задовољи таква одредба и ова лиценца је да се потпуно уздржите од испоручивања програма.
Веома је брзоплето ово видети као нешто лоше. Смисао оваквих одредби је да онемогуће наметање контроле (једне особе или корпорација) над софтвером. Док ентузијасти развијају софтвер под „мање рестриктивним“ лиценцама бесплатно, за то време, велике корпорације једва чекају да га се докопају, и да дебело наплате свој рестриктивни, затворени, платни софтвер заснован на раду ентузијаста. Другим речима, да само покупе кајмак.
једва чекају да га се докопају
Софтвер треба да је јавно добро човечанства. Ако ово значи отуђивање корпорација или престанак подршке корпорација, нека тако буде. Човечанство као целина је важније од корпорација. Ако је ово политика и идеологија, у истој мери је политика и идеологија и супротстављање овоме. На крају крајева, шта је то толико, само по себи, лоше у политици и идеологији?
Одговор на питање из уводног пасуса је да и даље користим и користићу искључиво ГНУ-ову општу јавну лиценцу в3 (или било коју следећу верзију) за све своје програме. То што је оперативни систем који сада користим под „лабавијом“ лиценцом на њих уопште не утиче.
————————————————————
1. Занимљиво је да је текст ISC лиценце непрецизан. Чак и после измене из 2007. („и“ → „и/или“), нејасно је да ли је њом дозвољена расподела измењених примерака. Више о овоме на <a href="https://www.gnu.org/licenses/license-list.html#ISC">https://www.gnu.org/licenses/license-list.html#ISC</a>.